Prava zdravstvenih radnika u covid sistemu
Jedan od pozitivnih efekata covid-19 pandemije je što je većina građana dobila više vremena za svoju porodicu, odmor i razonodu. Oni kojima je to uskraćeno su na prvom mestu zdravstveni radnici angažovani u covid sistemu koji su, kako pokazuje istraživanje Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, preopterećeni poslom.
Preko 60% anketiranih lekara, medicinskih sestara i tehničara izjavilo je da je u covid sistemu, u punoj zaštitnoj opremi, radilo osam sati ili duže, često bez vremena za osveženje, hranu i toalet, a poznato je da 95% grešaka medicinskog osoblja nastaje usled preopterećenosti i nemanja adekvatnih uslova za rad. Anketa je, kako je saopšteno, sprovedena anonimno, naučnim metodama, na opštem uzorku i popunilo ju je 218 lekara i 190 medicinskih sestara i tehničara iz cele Srbije.
Prema rečima dr sci med Gorice Đokić iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, rezultati istraživanja pokazuju da je za vreme pandemije povređeno nekoliko ljudskih prava zdravstvenih radnika, poput navedenog prava na porodicu, odmor i razonodu, a posebno je zabrinjavajuće što su zdravstveni radnici upućivani na rad u covid sistemu a da nisu prethodno pitani da li boluju od hroničnih bolesti ili stanja koja se smatraju faktorom rizika ili verovatnim faktorom rizika za obolevanje od covid infekcije, što je potvrdilo čak 90% anketiranih lekara i medicinskih sestara i tehničara. Sindikat lekara i farmaceuta Srbije raspolaže podatkom da je zbog korone u Srbiji preminulo 139 lekara a mnogim, naročito starijim lekarima, je dodatno pogoršano zdravstveno stanje. Takođe, više od 90% anketiranih zdravstvenih radnika je odgovorilo da ih niko nije pitao da li su samohrani roditelji maloletnog deteta, a takvih je među anketiranim radnicima 12,7% i oni nisu mogli detetu da objasne zašto nemaju dovoljno vremena za njega.
Ono što je pozitivno jeste da je država obezbedila svim radnicima u covid sistemu dodatnu materijalnu zaradu i da je većina anketiranih zdravstvenih radnika izjavila da su imali dovoljno zaštitne opreme za rad. Takođe, 92% radnika je u stalnom radnom odnosu i većina njih je istakla da su mogli nesmetano da iskazuju svoje mišljenje i ukažu na eventualne propuste u organizaciji i radu zdravstvenih ustanova, a jedan od propusta je to što nisu svuda uvek jasno bile odvojene kovid od ne kovid zona i što su pojedini zdravstveni radnici u toku radnog vremena prelazili iz jedne u drugu zonu ugrožavajući tako dodatno zdravlje pacijenata. I to, prema rečima doktorke Đokić, nisu bili jedini propusti direktora zdravstvenih ustanova.
“Iz istraživanja vidimo da je preko 60% radnika poslato na rad u covid sistemu usmenim nalogom, a samo 10% radnika aneksom Ugovora o radu, što je najprihvatljiviji način u našem pravnom sistemu. Većina radnika nije obaveštena koliko dugo će raditi u covid sistemu, neki nisu mogli da iskoriste godišnji odmor i slično, 6,5% njih upućeno je u druge zdravstvene ustanove udaljene preko 50 km što takođe nije u skladu sa zakonom,” ističe dr sci med Gorica Đokić.
Ovo istraživanje otvorilo je pitanje da li je potrebno doneti Pravilnik o upućivanju zdravstvenih radnika u covid sisteme kako bi se ubuduće izbegli pomenuti propusti i da li zdravstveni sistem Srbije uopšte ima dovoljno radnika da može da se izbori sa jednom ovakvom kriznom situacijom.
Kako saznajemo, u Kraljevu je odlukom ministra primljeno nekoliko mladih lekara u stalni radni odnos upravo zbog povećanog obima posla tokom pandemije i time je ublažena preopterećenost drugih lekara. Ono što se pojavilo kao dodatni problem jeste pritisak građana na lekare u službi opšte medicine da im omoguće veću dostupnost lekara specijalista (internista, kardiologa, ortopeda, endokrinologa…), a lekari opšte prakse to ne mogu dok im te službe ne pošalju rasporede slobodnih termina. Čekajući na slobodne termine za pregled, mnogim građanima koji nisu u mogućnosti da plate preglede u privatnim ambulantama, dodatno se pogoršalo zdravstveno stanje, nekima i fatalno.
A šta je tek sa preventivnim pregledima u doba korone? Treba naći prostora u rasporedu i za njih, jer bolje je sprečiti nego lečiti… Korona mnogim ljudima i jeste skrenula pažnju na preventivnu brigu o zdravlju i na zdrave životne navike ali ima i onih koji preventivne i kontrolne preglede sami odlažu čekajući da prođe i ovaj, peti talas pandemije.
Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Kraljeva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
